BAJKA ZA MENTALNU SIROTINJU VOL. 2 !!!

 Kolektivno kao narod više verujemo autoritetima nego činjenicama.Evo sad neka neko od vas uzme ovaj blog i odnese nekom čoveku iz naroda da pročita.Prvo što će taj čovek da pita je 'Al' ovaj završio' neki fakultet?.' I kad mu ti kažeš da se ja nisam grbavio deset godina na državnim studijama i pišem blogove, gledaće na mene kao na najvećeg mogućeg debila.Ali svakako, jasno je za koju je grupaciju ljudi ova knjiga namenjena.Više se uvažava 'doktorska' ili 'advokatska' diploma, kravata i kancelarija nego kada umeš da stvoriš 10 od jednog dinara.Da se razumemo, lično protiv fakulteta nemam ništa, ali imam protiv ljudi kojima je fakultetska diploma ideal života, jer oni sve ostale ljude koji nisu fakultetski obrazovani, sve zanatlije, jednostavno sav ostatak naroda gledaju sa podsmevanjem.Po tom razmišljanju ako nemaš diplomu nisi čovek.

Ali ti maloumnici ne znaju da je upravo onaj koji je na naše prostore doveo komunizam na široka vrata uveo i princip-fakultet, diploma, siguran posao i penzija.

To je razmišljanje koje je hipnotisalo sve naše roditelje, babe i dede.Ama čovek se rodi na selu, Bog ga predodredi da se ne muči, da bude slobodan, i njega otac koji je mehaničar i jede hleb od svojih ruku tera u grad da 'uči škole' i u stvari šta?!

Pa, da bude sluga.Dok njegov otac radi onoliko koliko mu treba, ima svoju hranu, svoj ogrev, svoj krov nad glavom, on dodje u neki veći grad na kiriju i polako kroz čitavu manipulaciju postaje rob života u gradu.To je taj lažni sjaj, naš srpski kompleks da svi vide kako mi živimo dobro, kako se 'fejk' smejemo na 'insta storijima'.Slike iz 'Beton hale' se kače na društvene mreže, a stidimo se onoga što nam jedino ispunjava i iskreno napaja srce.Majčina proja, domaće kiselo mleko, kiseli kupus, to je ono što svaki Srbin voli, a 'mama šelter' i 'Beton hala' su tu samo da komšije sa sela vide kako se 'dobro' živi u velikom gradu.

                

Mi se kao nacija kunemo u Svetog Savu. Koliko nas poštuje bilo koje načelo koje je on ostavio za sobom? i to Pravoslavlje u koje se kunemo, ne praktikujemo da se pridržavamo pravih izvornih načela.Veru posmatramo više iz ugla običaja, nego  načinom života.Ako poljubimo kolač tri puta uradili smo dobro, ako jedanaest sveća upalimo tako treba jer je običaj, ovo je običaj, ono je običaj.Ali ko je sve te običaje  nametnuo? Je l' to Tvorac tako predodredio? Svakako da ne. Babologija je umesto Teologije zavladala medju nama.

.U globalu smo spolja pobožni, idemo u Crkvu na  praznike, uoči slave ne psujemo, ne svadjamo se.Al' malo sutra, baš taj dan 'oćemo oči da iskopamo jedni drugima! Ali koliko smo zapravo naklonjeni izvornim Božjim načelima? Realno, jako malo.Ti si danas Srbin ako si klošar u prevodu.Ako si alkoholičar i psuješ muslimane, veći si Srbin.A gde je tu ona vera kao kad odemo u crkvu da sečemo slavski kolač?? Eee, to je ono što smo mi kao nacija zapravo.U Crkvi sve idealno, a van Crkve sve najgore moguće.Upravo naše Pravoslavlje ne propagira mržnju prema bilo kome, a 'naš' čovek kaže da je islam pas'ja vera.Sve što govorim, usko je povezano sa komunizmom, ceo taj režim i način razmišljanja je prouzrokovao direktno čovek koji ima dvojnika.Onaj za kojim su plakali kad je umro.A svega toga je pozadina darvinizam, kao što sam postepeno i detaljno objasnio.'Starije' generacije ne mogu da razumeju nas mlade.Pogubili su se totalno u ovo digitalno vreme gde je sve na dohvat ruke, vreme u kom sve od nas samih zavisi, koliko ćemo da zaradimo, da potrošimo, kako ćemo da živimo, jednostavno komunistička priča 'siguran posao i penzija' više ne pije vodu.